Shine a Light on Slavery

Mogli ste da primetite da obično ne pravim tematske članke posvećene nekoj određenoj društvenoj akciji (uglavnom su one u vezi sa borbom protiv raka, side i sličnih velikih bolesti), uglavnom zato što se o tim temama i akcijama govori i piše nadugačko i naširoko svuda, zato što ja nemam neku ličnu vezu sa tom temom (npr. tragična smrt mlade blogerke za koju nism čula dok nije preminula) ili zato što ne volim da pričam o svojoj vezi sa tom temom (možete primetiti da držim blog prilično oslobođen od mog ličnog života). No prošle sam godine učestvovala u nagradnoj igri koju je organizovala Destany, a nagradna igra je bila posvećena dizanju svesti o postojanju ropstva. U 21. veku. Ropstvo.

Mi nemamo službu koja se bavi ovom temom, ali imamo Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i agenciju koja se bavi edukacijom o trgovini ljudima i pružanjem pomoći žrtvama trgovine ljudima - Astra. Možete pretpostaviti da su trgovina ljudima i ropstvo tesno povezani i zato sam kontaktirala Astru i zamolila ih za pomoć oko ovog članka jer sam želela da vam predstavim ne statističke podatke koje možete naći s vremena na vreme u medijima i na sajtovima ovih agencija, već praktične informacije kako se zaštiti od trgovine ljudima i kako postupati ukoliko sumnjate da je neko u vašoj okolini žrtva trgovine ljudima.

Trgovina ljudima je nažalost fenomen koji nije prisutan "negde drugde". Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima, a od 2008. godine interna trgovina ljudima čini oko 50% ukupnog broja svih slučajeva trgovine ljudima u Srbiji. Žrtva trgovine ljudima može biti svako - deca, odrasli, stari, muškarci i žene, iz različitih etničkih i društvenih grupa. Žrtve su najčešće izložene nekom obliku seksualne eksploatacije i/ili radne eksploatacije, a osim toga mogu biti prinuđeni na prosjačenje, brak, krivična dela... Ljudima se trguje i u cilju nelegalnih usvojenja i trgovine organima. I trgovac ljudima može biti svako. Neretko su to osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period; s druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, brak i sl. Načini vrbovanja se razlikuju, ali ono što je svima zajedničko je obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova.

Neretko je veoma teško prepoznati žrtvu trgovine ljudima, jer se nalaze pod stalnom kontrolom trgovca, međutim, postoji niz pokazatelja koji nam mogu ukazati da se neko nalazi u ovakvoj opasnosti. Same žrtve često nisu svesne da su žrtve, smatraju da su same krive za sve što im se dogodilo, osećaju veliki stid zbog posla kojim moraju da se bave i ne znaju da mogu da potraže pomoć. Često u stranoj zemlji, sa ilegalnim boravišnim statusom i bez ličnih dokumenata, bez znanja jezika i bez društvenih i porodičnih mreža koje bi im pomogle, žrtve ne vide drugu mogućnost nego da veruju trgovcu koji ih je uverio da im pomoći nema, da je policija korumpirana i da ne pokušavaju da beže. Prisustvo ili odsustvo sledećih indikatora ne znači da trgovina ljudima postoji ili ne postoji, ali prisustvo nekog od indikatora treba da vodi daljoj istrazi.

Ukoliko je neko stalno u pratnji druge osobe (ili više njih), bez mogućnosti da se samostalno kreće i razgovara sa drugim ljudima bez nadzora; ukoliko ne govori jezik države u kojoj je, ne poseduje lična dokumenta (ili ima lažni pasoš), uplašen je i ne želi da se obraća policiji; ako ima vidljive fizičke povrede (modrice, prelomi, posekotine itd); ako se povezuje sa lokacijama koje se verovatno koriste za eksploataciju ljudi; nema pristup svojoj zaradi, dobija malu ili uopšte ne dobija novčanu nadoknadu; radi prekovremeno tokom dužeg perioda, nema slobodne dane, u uverenju je da je obavezan dugom; ako ima plaćene troškove puta do zemlje destinacije od strane organizatora, kojima mora vratiti dug kroz rad ili pružanjem usluga u toj zemlji; obavlja radnje koje su izazvane lažnim obećanjima, postoji verovatnoća da se nalazi u lancu trgovine ljudima.

Dobro napravljen plan i informisanost mogu sprečiti da neko postane žrtva. Informisanost je najvažnija, tako da ukoliko sumnjate da postoji opasnost od trgovine ljudima važno je prikupiti što veći broj informacija i preduzeti mere predostrožnosti prilikom odlaska u inostranstvo (zbog putovanja, zaposlenja, školovanja ili odluke o preseljenju i zasnivanju zajedničkog života sa drugom osobom), ponuda za zaposlenje (putem internet ili neke druge vrste oglasa, agencija za posredovanje u zapošljavanju, usmenim putem ili od nekoga iz neposredne okoline), upoznavanja putem različitih društvenih mreža na internetu, jer ovo su najčešći načini vrbovanja žrtava. Ponude koje daju trgovci ljudima najčešće nisu nerealne već su tek nešto bolje u odnosu na uslove rada u mestu gde žrtva živi. Trgovci ljudima zloupotrebljavaju želju žrtve da živi bolje, a često, simulirajući ljubavnu vezu, i njenu želju da bude voljena. Žrtvu često u lanac trgovine ljudima uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenja. Otmica je moguć, ali ne previše čest način regrutovanja za trgovinu ljudima.

Građani mogu pomoći u borbi protiv trgovine ljudima tako što će se što bolje informisati i širiti svest o ovom problemu kod svojih prijatelja, poznanika i rođaka. Mogu im govoriti o tom problemu, objasniti šta trgovina ljudima podrazumeva i kako da prepoznaju ako je neko sa kim dođu u kontakt žrtva. Građani koji su upoznati sa radom nevladinih ili drugih organizacija koje se bore protiv trgovine ljudima mogu upoznati i druge sa njima, proslediti im korisne informacije, kao što su brojevi telefona, internet sajtovi na kojima mogu dobiti više informacija o ovom problemu. Ukoliko sumnjate da je neko u vašoj okolini žrtva trgovine ljudima slučaj možete prijaviti policiji. Program ASTRA SOS telefona ima namenu pružanja preventivno-edukativnih informacija i pružanje pomoći (potencijalnim) žrtvama trgovine ljudima. Osnovni principi rada ASTRA SOS telefona su anonimnost i poverljivost, a slučaj možete prijaviti bez straha da će vaš identitet biti otkriven. Kontaktiranjem lokalnih institucija za borbu protiv trgovine ljudima doprinosite daljoj istrazi i identifikaciji žrtava. Za više informacija posetite stranice Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i Astre.
Deo sadržaja ovog članka je preuzet sa Astrinog sajta, a deo su mi zaposleni u Astri veoma ljubazno poslali kako bih sastavila ovaj članak i veoma sam im zahvalna na pomoći koju su mi pružili. Slike su prikazi manikira koji sam radila za spomenutu nagradnu igru i predstavlja znak End It pokreta, međunarodne agencije koja se bori protiv ropstva i koja je pozvala ljude da danas nacrtaju ovaj znak na svojim rukama kako bi podigli svest o postojanju ropstva u svetu.